<\/p>\n

U subotu 14. o\u017eujka odr\u017eano je hodo\u010da\u0161\u0107e \u017eupa kr\u010dkog dekanata na grob sluge Bo\u017ejega biskupa Antuna Mahni\u0107a. Hodo\u010dasnike je do\u010dekao i blagoslovio generalni vikar mons. Franjo Vel\u010di\u0107.<\/p>\n

Kri\u017eni put predvodio je \u017eupnik Krka vl\u010d. Anton Valkovi\u0107, a tekstove su \u010ditali \u017eupnik Poljica vl\u010d. Zvonimir Badurina Dudi\u0107 s vjernicima \u2013 predstavnicima pristiglih \u017eupa. Uslijedilo je misno slavlje koje je predvodio generalni vikar. Evan\u0111elje je navijestio \u017eupnik Punta i Stare Ba\u0161ke vl\u010d. Ivica Kordi\u0107, a homiliju je odr\u017eao \u017eupnik Linardi\u0107a vl\u010d. Slavko Zec.<\/p>\n

U homiliji se najprije osvrnuo na pro\u010ditano Evan\u0111elje (Lk 15) \u2013 prispodobe o Bo\u017ejem Milosr\u0111u. U prispodobi o Milosrdnom Ocu ponajprije uo\u010davamo Oca koji je uvijek spreman oprostiti i koji je za\u010du\u0111uju\u0107e strpljiv. Bog, beskrajno strpljiv, nada se protiv svake nade da \u0107emo se vratiti i nema kraja njegovoj sre\u0107i kad se to dogodi. Ono \u0161to jo\u0161 privla\u010di na\u0161u pa\u017enju je slijepost starijeg sina na dobrotu Oca. Iako je stalno s njime, on ga ne poznaje, on ne vidi dobrotu i milosr\u0111e svoga Oca. Vl\u010d. Slavko skrenuo je pozornost i na tre\u0107eg Sina \u2013 onoga koji je do\u0161ao svojom \u017ertvom na kri\u017eu spasiti i jednog i drugog Sina \u2013 sve nas. Vratiti se Ocu mo\u017eemo pristupanjem sakramentu pomirenja i to ne samo recitiraju\u0107i listu grijeha, ve\u0107 nutarnjim osje\u0107ajem stida i nedostojnosti pred Bogom koji je tako dobar, milosrdan i pravedan.<\/p>\n

Vl\u010d. Slavko zatim se osvrnuo na tri nose\u0107a, temeljna stupa u \u017eivotu Sluge Bo\u017ejega. Prva je mudrost. \u201eTrajnu mudrost imat \u0107e ono \u0161to se za\u010delo u duhu nakon zreloga i trijeznoga pomi\u0161ljanja, a ne \u0161to je zasnovano na momentalnoj uzbu\u0111enosti (\u2026) ma kako se u po\u010detku pri\u010dinjalo uzvi\u0161eno i dobro, ne\u0107e biti trajne vrijednosti\u201c, ka\u017ee Mahni\u0107 te nastavlja: \u201eBa\u0161 neuspjeh i svakojake pote\u0161ko\u0107e i protiv\u0161tine najsigurniji su znak i jamstvo za kona\u010dni uspjeh. (\u2026) Jedino dugotrajnim naporom, vje\u017ebanjem, samoprijegorom i \u017ertvama u vatri napasti proku\u0161ana ste\u010dena krepost jest trajna i pouzdana\u201c. Drugo je askeza koja \u201eu\u010di \u010dovjeka obamrijeti samome sebi, u\u010di poniznosti, svoju osobnu korist zapostavljati stvari Bo\u017ejoj i probiti zajednice. Askeza podre\u0111uje po\u017eudu, to vrelo grijeha i neurednog \u017eivljenja razumu i milosti\u201c. Tre\u0107e je molitva. Biskup Mahni\u0107, prvenstveno \u010dovjek molitve, ka\u017ee: \u201eIdealni zami\u0161ljaji, stalnost i ustrajnost, duh po\u017ertvovnosti, obuzdavanje pohlepa, heroizam \u0161to ga iziskuje borba za dobra, stje\u010du se jedino molitvom \u2013 oni su plod postojane, ustrajne i ponizne molitve\u201c.<\/p>\n

Na kraju mise hodo\u010dasnike je pozdravio postulator vl\u010d. Sa\u0161a Iliji\u0107, a zatim se, na grobu Sluge Bo\u017ejega, izmolila molitva za njegovo progla\u0161enje bla\u017eenim i svetim i za njegov zagovor.<\/p>\n\n\t\t